Igračke su jedan od prvih kontakata deteta sa svetom kroz koje uči o  funkcionisanju u različitim životnim sferama. Za ljude su igračke i period detinjstva nešto sentimentalno i sveto i izazivaju nostalgična osećanja zbog kojih je teško kritički sagledati njihove razne dimenzije. Većina igračaka reflektuje uvrežene stereotipe o rodu, društvenim ulogama, profesionalnoj segregaciji. Pored zabave, igračke služe kao sredstvo učenja, tako da deca kroz igru  usvajaju ove vrednosti i modele ponašanja. One su izvrsni alati za razvijanje veština kod dece, i podelom određene grupe igračaka na ,,ženske'' i ,,muške'', izvesne veštine se dele na ove stereotipne grupe.  Tako  se devojčicama nameće razvijanje verbalnih veština i emocionalne inteligencije,  a dečacima  prostornih veština i logičke inteligencije, bez razmišljanja da bi i drugoj strani koristile ove sposobnosti. 

 

Inspirisan maštovitošću dečije igre, ovaj projekat preispituje prepoznate probleme smeštanjem igračaka u (ne)očekivane situacije. Na virtuelnoj izložbi predstavili smo fotografije igračaka koje vizuelnim putem podstiču posmatrača da ih krtički analizira. ,,Šta kad se zaigramo?'' navodi nas na razmišljanje o posledicama igre i igračkama kao prenosiocima različitih društvenih poruka. Cilj projekta jeste osvešćivanje ovih problema i ukazivanje na edukativni potencijal igračaka  koji omogućava sticanje određenih sposobnosti, koje treba da se razviju podjednako i kod dečaka i devojčica.